Primenjena joga

radža

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Joga nam pomaže da iz stanja odvojenosti pređemo u jedinstvo sa sobom i sa svetom. U praksi je taj prelazak najlakše predstaviti kroz osam načela kojih se treba pridržavati:

1. Jame: univerzalna moralnost
2. Nijame: unutrašnji, lični principi
3. Asana / asane: položaj(i) tela
4. Pranajama: kontrola disanja
5. Pratjahara: povlačenje čula
6. Darana: koncentracija i povećanje svesnosti
7. Djana: usredsređivanje na Sopstvo
8. Samadi: ujedinjenje sa Sopstvom

Jame i nijame čine univerzalni etički principi. Jame obuhvataju naše ponašanje prema drugim ljudima, a nijame naše ponašanje prema nama samima. I jame i nijame nas uče kako da raspoređujemo svoju energiju.

I. Jame su podeljene na pet “odlika mudraca”. One nisu zapovesti niti zabrane, već uvidi da je čovek po prirodi dobro biće.

1. Ahimsa – saosećanje sa svim živim bićima (nepovređivanje)
Ahimsa doslovno znači “nepovređivanje”. Ona ne znači puko odsustvo nasilja, već prisustvo blagosti, dobrote, uvažavanje drugih oblika postojanja. Ahimsa se odnosi na sve vrste nasilja: nasilje u rečima, mislima, nasilje prema sebi, svom telu, svojim potrebama.

2. Satja – posvećivanje istini i istinoljubivosti
Satja doslovno znači “govoriti istinu”, ali istina se može upotrebiti da bi se neko povredio, ili da bi se nad nečim izvršilo nasilje. Može li se istina koja se koristi u nasilne svrhe smatrati istinom? Drugim rečima, satja ne treba da dođe u sukob sa ahimsom. Dobra namera u činu komunikacije znači želeti dobro sagovorniku, a ne naštetiti mu.

3. Asteja – uzdržavanje od krađe
Steja znači “ukrasti”; a asteja je njena suprotnost – ne uzeti ništa što nam ne pripada. To takođe znači da ne treba zloupotrebljavati ničije poverenje – recimo, čuvati poverene nam tajne. Uzdržavanje od krađe znači ne koristiti nešto na suprotan način od njegove namene, ili duže nego što nam je dato. Vežbanje uzdržavanja od krađe znači ne uzeti ništa što nam nije dato. Zato se uzdržavanje od krađe ne ograničava samo na materijalnu krađu – oduzimati tuđe vreme (koje nam ljudi ne daju svojevoljno) ili upadati drugom u reč takođe spada u krađu.

4. Bramačarja – usredsređenost na božansko
Bramačarja se najčešće tumači kao uzdržavanje od seksualnog čina, u značenju po kojem naši odnosi sa drugim bićima treba da podstiču naše razumevanje najviših istina, a ne zadovoljavanje čula. Bramačarja se, međutim, ne treba nužno ograničavati samo na celibat – ona znači da se uvek trebamo usredsređivati na ono što je najčistije. Trebamo biti odgovorni prema svom cilju – razumevanju Sopstva. I naša seksualna energija treba da se koristi na takav način koji će nam obnoviti vezu sa našim duhom. Ona ne treba da se koristi neodgovorno, tako da povređuje druge.

5. Aparigraha – neutralisanje želje za sticanjem i gomilanjem bogatstva
Aparigraha znači uzeti samo ono što je neophodno, i ne zloupotrebljavati situaciju zbog pohlepe. Treba da uzmemo samo ono što smo zaradili. Ako uzmemo više od onog što nam je potrebno, zloupotrebljavamo nekog drugog. Grabiti znači – nemati vere. Onaj koji zgrće, plaši se da sutra neće dobiti ono što mu je potrebno za život. Problem je u tom strahu. Može li čin počinjen iz straha da donese dobro počiniocu i onima oko njega? Takođe, onaj koji grabi, pokušava da se osigura, i u tom osiguravanju ne prepoznaje da su puštanje, napuštanje i promena jedine izvesnosti, jedine sigurnosti.

II. Nijame, što se prevodi sa “pravila” ili “zakoni”, jesu praktična pravila, kao i jame. Opisuju naš odnos prema nama samima.

1. Sauča – čistoća
Kao i ostale jame i nijame, i sauča ima unutrašnji i spoljašnji vid. Spoljašnji vid sauče znači održavanje telesne higijene. Unutrašnja sauča znači čist um i čisto funkcionisanje telesnih organa. Asane i pranajame održavaju unutrašnju sauču. Ali još bitnije od izbacivanja toksina iz fizičkog tela je čišćenje uma. Najpre pročišćavamo one emocije koje nas uznemiravaju, kao što su mržnja, strast, strah, pohlepa, žudnja, zabluda i ponos. Zatim umirujemo sva četiri oblika svesti (mana, budi, ćita, ahamkara), tako da radost postojanja može neometano da sija.

2. Santoša – zadovoljstvo
Zadovoljstvo znači biti skroman i zadovoljan onim što imamo. Biti u miru sa samim sobom i zadovoljan svojim načinom života znači uživati u životu i kada se suočavamo sa teškoćama. Na taj način možemo da odrastamo pomoću okolnosti koje nam život stavlja na put. Lakše nam je ako prihvatimo da se sve dešava sa razlogom – Zapad govori o Proviđenju, Istok o karmi – a mi učimo da se ne opiremo promenama i da ih radosno dočekujemo. Bolje je biti zadovoljan onim što imamo nego biti nezadovoljan zbog onog što nemamo.

3. Tapas – disciplinovana upotreba energije (askeza)
Tapas se odnosi na aktivnosti koje preduzimamo da bi nam telo ostalo u kondiciji ili na savlađivanje unutrašnjih poriva tako da se ne ospolje. Doslovan prevod je “zagrevanje tela”, jer se zagrevanjem telo čisti. Mi pokrećemo svoju energiju da dočekamo život sa entuzijazmom i postignemo svoj cilj – ujedinjenje sa božanskim. Tapas nam pomaže da sagorimo sve žudnje koje nas sprečavaju da ostvarimo taj cilj. Jedan od oblika tapasa je i obraćanje pažnje na ishranu, položaj tela i njegov stav, kao i na pravilno disanje.

4. Svadjaja – proučavanje sopstva
“Sva” znači “sopstvo”, “adhyaya” znači “ispitivanje”. Svaka delatnost koja povećava samoispitivanje je svadjaja. U svim svojim naporima i delanjima treba da pronađemo samosvest, ali ta samosvest treba da upražnjava ahimšu – treba da prihvatimo i pozdravimo naša ograničenja. Na taj način shvatamo stanje “sukhe”, odnosno “dobre centriranosti”, i učimo kako da izbegavamo krajnosti i dualnosti, kao i kako da sagorimo one težnje kojima sami sebe povređujemo.

5. Išvara pranidana – slavljenje Duha (vera)
Doslovan prevod je “prostrti sva svoja delanja pred noge božanstva”. Kada razmišljamo o Bogu (“Išvara” je termin za Boga kako ga mi lično doživljavamo u zavisnosti od religije kojoj pripadamo), postajemo svesniji njegove volje. Tada shvatamo da duh prožima sve i da se svešću i brižnošću možemo uskladiti sa razlogom našeg postojanja, a to je da budemo deo Tvorca. Vežbanje Išvara pranidane je molitva – vreme koje svakodnevno odvajamo da spoznamo postojanje sile koja nas nadilazi i vodi naš život.

V. Pratjahara (povlačenje čula)

“Pratjahara” znači povlačenje. “Ahara” je jedan od termina za hranu, pa bi doslovan prevod bio “povlačenje od onog što hrani čula”. U jogi, pratjahara označava povlačenje čula od vezanosti za spoljne objekte. U praksi se primenjuje kao ne-vezivanje za ono što odvlači pažnju dolazeći iz čulnog sveta. U tom ne-vezivanju, neprestano se vraćamo na put samoostvarenja unutrašnjeg mira. Naša čula više ne zavise od onog što ih stimuliše i ti stimulanti im više nisu potrebni.

Kroz pratjaharu prekidamo vezu uma sa čulima, tako da se čula povlače. Kada se čula više ne vezuju za spoljašnje izvore, rezultat je pratjahara. Tada možemo da se koncentrišemo bez da nas čula ometaju, jer su naše snage okrenute Prauzroku koji spoznajemo unutar nas.

Pratjahara nastupa skoro automatski kada meditiramo jer smo u meditaciji poistovećeni sa objektom na koji meditiramo. Upravo zato što je um usredsređen, čula ga slede. “Nequaquam vacuum”, “nema praznog prostora” – da bi čula prestala da rade, nešto drugo treba da zauzme njihovo mesto u svesti. Nemoguće je isključiti čula usredsređivanjem na njihovo isključivanje.

Kada im se na ovaj način oduzme njihova primarna funkcija, čula se izoštravaju. U svakodnevnoj upotrebi, čula gospodare nama a ne mi njima: ona nas podstiču na žudnju za raznim stvarima koja im udovoljavaju. Kroz pratjaharu, ostvarujemo suprotno: jedemo kad smo gladni, ali ne zato što žudimo za hranom. Čulima treba dati ono što im pripada, naravno – sve suprotno od toga bi bio prekršaj ahimse.

Naša emotivna uzburkanost je posledica našeg delovanja. Onaj na koga utiču spoljašnji događaji i utisci ne može da postigne unutrašnji mir i stabilnost. On će trošiti mnogo energije na suzbijanje neželjenih osećaja i pojačavanje željenih osećaja. Ovakvo ponašanje vodi ka fizičkom ili mentalnom neskladu, što u praksi uzrokuje bolest.

Patanđali, pisac Yoga Sutri, kaže da je usredsređenost na čula uzrok sve ljudske nesreće i nelagode. Kada ljudi potraže pomoć joge, traže unutrašnji mir koji im stalno izmiče. Kroz jogu vrlo brzo ustanove da im je taj unutrašnji mir sve vreme dostupan. Joga danas znači prosto fizičko vežbanje ili mistički put tajanstvene ekstaze: pravo značenje termina “joga” je jednostavno i označava proces koji nam omogućuje da se zaustavimo. Kroz zaustavljanje, možemo da osmotrimo način na koji funkcioniše naš um. Kroz razumevanje načina na koji naš um radi, možemo da razumemo prirodu sreće i nesreće, i da ih obe nadiđemo.

VI. Darana (koncentracija i kultivisanje unutrašnje percepcije)

“Dhri” znači “držati”. Darana označava “nepomičnu usredsređenost uma”. Daranom fokusiramo pažnju u jednom pravcu. Kada je telo osnaženo asanama, um umiren pranajamom a čula pod kontrolom pratjahare, moguće je postići ovakvu vrstu koncentracije.

Daranom stvaramo neophodne uslove umu da se usredsredi na jedno umesto da se raspe na mnoštvo pojava. Duboka usredsređenost i refleksija mogu da stvore uslove za ovakvo fokusiranje na ono što smo izabrali. Podstičemo jednu aktivnost uma – što intenzivnijom ona postaje, to više ostale aktivnosti uma iščezavaju.

Zadatak u darani je da umirimo um usredsređujući ga na nešto što je nepromenljivo. Objekat usredsređivanja nema veze sa ciljem tog usredsređivanja: da sprečimo um da luta kroz sećanja, snove, refleksije. Patanđali misli na taj cilj kada na početku Yoga Sutre kaže da je svrha joge da zaustavi fluktuacije uma.

VII. Djana (posvećenost, usredsređivanje na Sopstvo)

Djana znači proslavljanje, obožavanje, odnosno uzvišenu meditaciju na usredsređivanje, ponovno povezivanje sa Sopstvom. Kroz djanu se postiže stanje savršene kontemplacije. Kada smo daranom usredsredili um na jednu stvar, djanom želimo da saznamo potpunu istinu o toj jednoj stvari. Kada se savršeno usredsredimo na nešto, naš um postaje to nešto. Shodno tome, ako se usredsredimo na Sopstvo, postajemo svesni Sopstva do te mere da ga spoznajemo kao sebe same.

Tokom djane, svest se dodatno ujedinjuje tako što uvidi pokazuju razlike između objekta i finijih oblika percepcije. Lagano shvatamo šta je naš um koji percipira, šta su sredstva percepcije a šta je objekat percepcije – šta su reči, šta je njihovo značenje, a šta su ideje iza značenja reči.

Kako oštrimo svoju koncentraciju i postajemo svesniji prirode stvarnosti, spoznajemo da je svet ne-stvaran. Drugim rečima, postajemo svesni da je jedino što se može nazvati stvarnim – univerzalno Sopstvo, koje neprestano prekriva veo maje (iluzije). Kako veo maje biva podignut, svest o stvarnom raste. Shodno tome nestaju i strahovi. Ovo stanje slobode se naziva mokšom, i predstavlja jedan od načina da se opiše cilj joge.
VIII. Samadi (ujedinjenje sa Sopstvom)

Konačni korak na putu joge je samadi, što, kao i reč “joga”, znači “spojiti, stopiti, povezati”. U stanju samadija, telo i čula se odmaraju, kao da su zaspali, a svest i razum su budni – prelazi se u super-svest. U samadiju spoznajemo šta znači biti identitet bez razlika: ujedinjen sa sobom, oslobođen od dualnosti.

U samadiju prestaje razlikovanje i podela na “ja” i “ti”, “moje” i “tvoje”. U ovom stanju um ne razlikuje sopstvo i drugost – ne deli svet na subjekt percepcije, objekt percepcije i čin percepcije. Stanje koje je ovim ostvareno nadilazi um, intelekt, ego i svest – ostaje samo iskustvo istine i radosti.

Samadi nije lako postići. Malo jogija o njemu može da govori iz ličnog iskustva. Teško je ovladati i asanama i pranajamom, a tek kada se njima ovlada možemo preći na vežbe darane koje čiste um i pripremaju teren za samadi.

Ovih osam stepenova predstavljaju put kojim ostvarujemo fizičko, etičko, emocionalno, psihičko i duhovno zdravlje. Joga nas ne menja – ona dozvoljava da obnovimo stanje potpunog zdravlja i integracije sa stvarnošću.

Comments are closed.